Pedesetnica i krštenje Svetim Duhom

"Siđe Duh Sveti na sve koji slušahu Reč."
Dela Apostolska 10:44

Dela Apostolska 5:32

"I mi smo Njegovi svedoci ovih reči i Duh Sveti koga Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju."

Dela Apostolska 10:44

"A dok još Petar govorašeove reči, siđe Duh Sveti na sve koji slušahu Reč."

Izvod iz knjige Sedam Crkvenih Doba.

Sada ovo bi vas trebalo načiniti radosnim. Postoji naj neobičnija doktrina u vazduhu, koja je prouzrokovala mnogo nesporazuma i loših osećanja. Jer kada Pentekostalci kažu da vi morate govoriti u jezicima ili niste kršteni sa Svetim Duhom, oni ili poriču da su veliki ljudi kao što su Knox, Moody, Taylor, Goforth i ostali primili Svetoga Duha, ili govore da su svi oni tajno govorili u jezicima te nisu bili svesni šta se događa. Dakle, to nije istina. Ne, nikako. To je velika greška. Jezici nisu potvrđenje da je neko Duhom–ispunjen. Jezici su jednostavno jedan od devet manifestacija spomenutih u I. Kor. 12. Nema Biblijskog teksta koji kaže da vi primate Svetoga Duha govoreći u jezicima ili da vi primate Svetog Duha kroz govor u jezicima. Ali kaže da, “Nakon što su svi bili ispunjeni Svetim Duhom govorili su jezicima,” a kasnije se kaže da su i prorokovali.

Danas, među mnogim narodom uzeto je za istinu da svi koji tvrde da primaju Svetoga Duha govorom u jezicima govore originalni Duhovni jezik. Ali to nije tako, jer mnogi ljudi govore poznatim jezikom, ali pod uticajem lošeg duha. A sada recimo na primer da smo na službi i da svi ljudi govore u jezicima. Kako onda vi možete znati koji je jezik od Duha, a koji od đavola? Ja sam bio među paganima gde su njihovi vračevi pili krv iz lobanje, govorili jezicima i tumačili ih i prorokovali. Oni čak mogu da pišu u jezicima. Dakle, ako bi jezik bio TAJ dokaz primanja Duha Svetog, onda bi svaki jezik morao biti od Boga. Ali bilo je priznanja od strane ljudi sa dokazom jezika da postoje pravi i lažni jezici, jer Bog ima originalne, a Sotona ima lažne. Tako, moje pitanje je, “Ko zna koji je pravi? Ko razume jezik da bi znao šta je bilo rečeno?” Zato, kada mi dobijemo te odgovore imaćemo nešto sa čime ćemo moći nastaviti, ali do tada, trebamo se pitati o izvoru jezika. Vi upravo sada možete videti da ako podržite dokaz jezika, a da ne znate šta je bilo rečeno, da ćete morati konačno doći do mesta gde će onda svi jezici morati biti od Boga. A to bi nas onda odvelo do toga da verujemo da đavo ne može govoriti jezicima. To nije tako; ne, ni za trenutak. Svaki istinski misionar na stranom polju zna vrlo dobro da đavoli govore u drugim jezicima, isto kao što i ja to znam po iskustvu.

Pentekostalni teolozi priznaju da oni nemaju Biblijskog teksta koji izlaže da ljudi govore u jezicima kada su kršteni Svetim Duhom. Oni priznaju da izvode zaključak o tome iz iskustava izloženih u Knjizi Dela Apostolska gde su tri od pet slučajeva tamo spomenutih ljudi govorili u jezicima. I oni takođe kažu bez ikakvog Biblijskog teksta, da postoje dve vrste jezika. Jedan je jezik u kome vi govorite dok primate Svetoga Duha i to je ‘dokaz”, dok kasnije ako vi verujete, vi možete primiti dar jezika pomoću kojeg vi možete često govoriti. Međutim, oni kažu, jednom govoreći u jezicima kao dokaz primanja, vi možda posle toga nikada više nećete govoriti, ponovo. Ali ponovo mi smo željni da znamo gde je to pronađeno u Reči. Ako to nije tamo, onda Bog to nije izgovorio i jao onome ko to doda Reči. Ali ima nešto u Reči u vezi ovog samog predmeta što oni potpuno zanemaruju. I. Kor. 13. Spominju se jezici ljudi i anđela. Ovi bi bili poznati i nepoznati jezici. Moderni Pentekostalci kažu da oni mogu primiti Svetoga Duha u nepoznatim ili anđeoskim jezicima. Oni imaju kočije ispred konja, jer u Delima 2. ljudi su govorili u savršenom dijalektu, koji su čak nevernici čuli i razumeli.

Zato kada Bog ćuti bolje je da i mi ćutimo. Ali gde je On govorio, bolje je da i mi takođe to činimo, i kažemo ono što je On već rekao. On nam je rekao šta je dokaz, ili šta će se desiti nakon krštenja Svetim Duhom, a to je da ćemo imati Učitelja koji će doći i učiti nas Svoj Istini. Ali taj Učitelj je bio UNUTRAŠNJI učitelj, ne spoljašnji učitelj. Ako Duh nije bio unutra, vi ne biste primili Istinu i ne biste je primili sa otkrivenjem makar biste je slušali svaki trenutak u danu. To je bio znak nastanjivanja Duha u danima Pavla. Oni koji su bili ispunjeni Svetim Duhom su čuli Reč, primili su je i živeli po tome. Oni koji nisu imali Duha, čuli su to jedino kao telesni ljudi, stavili pogrešno tumačenje na to i otišli u greh.

U svakom dobu, (a svako doba je doba Svetoga Duha za pravog vernika) – ja kažem, u svakom dobu dokaz je bio isti. Oni koji su imali Duha, Učitelja, čuli su Reč, i taj Duh u njima uzeo je Reč i ucčio je (otkrio je) njima; oni su bili grupa koja je čula glasnika, njegovu poruku, primila je i živela po tome.

Ja znam da je veliko iskušenje uputiti se nazad na dan Pedesetnice, a takođe i na dan kada je Duh Sveti pao u Kornelijevu kuću i tada izložiti ta dva identična iskustva kao potvrdu krštenja Svetim Duhom. Ali u ovim prilikama jezike su mogli razumeti slušaoci. Ovo je jako daleko od modernog Vavela i konfuzije na Pentekostalnim službama. I ako to nije dovoljno ubedljivo da napustimo takav način razmišljanja, šta bi smo uradili ako se sretnemo sa činjenicom da neki ljudi koji nikada nisu govorili u jezicima imaju neke od drugih osam manifestacija u njihovim životima, kao na primjer reč mudrosti, rasuđivanje duhova, dar znanja, veru, iscelenja pa čak i čudesa? I ukoliko ovo razmotrimo čak je više interesantno u svetlu Reči od jezika, jer su jezici najmanji od devet duhovnih darova; tako kada vidimo ljude koji ne govore, a niti su govorili u jezicima, da upotrebljavaju veće darove nego oni koji su govorili u jezicima, mi bi morali tu doktrinu primiti s jačom rezervom nego što smo je primali ranije.

Tako sada, možete videti da ne smete sebi dozvoliti da govorite ono što Biblija nije rekla. Kada nas Pisma uče da delo Svetog Duha i manifestacija Blagoslovljene Osobe je zato da donese Istinu svakom dobu do istinskog semena u tom dobu, tako mi znamo da Duh treba živeti u osobi inače ona ne može primiti Istinu za to vreme. Amen. To je potpuno tačno. I ako ova doba donose nešto, ona sigurno donose i iznose ovu Istinu.

Sada pre nego što napustimo tu temu želim da učinim sebe vrlo jasnim o tome šta je krštenje Svetim Duhom po Reči. To nije po meni, i to nije po vama. To mora biti po “TAKO GOVORI GOSPOD,” ili smo mi pogrešno vođeni. Amen.

Ako ste pažljivi primetićete kada na mojim službama završim propovedanje jedne evanđelističke službe, ili kad završim poruku učenja, ja bacim mrežu i očekujem odgovor od ljudi. Ja ih pozivam da dođu napred i da prime Svetoga Duha. Moji Pentekostalni prijatelji, pošto me čuju da kažem ovo, veruju da ja pozivam ljude da dođu napred da budu kršteni Svetim Duhom zato što su oni već nanovorođeni. Tako, kada ja pozovem one koji su ispunjeni Duhom da dođu i da rade sa onima koji su prihvatili poziv da prime Duha, ovi prijatelji se usmere napred da rade sa ljudima na takav način što ih hrabre da se predaju Bogu i da veruju u govor u jezicima. Ovo je proizvelo dosta konfuzije i ja želim da vam kažem tačno ono što ja mislim. Ja mislim da grešnik dolazi napred da bude nanovorođen, što je krštenje Duhom Svetim u telo Hristovo, što je tačno ono što se dogodilo na Pedesetnicu kada je crkva bila lansirana. Drugim rečima, biti rođen od Duha je istinski biti kršten Svetim Duhom. To je jedno te isto.

Dakle, ja shvaćam da će ovde biti nesporazuma za trenutak, pošto većina ljudi zna da sam ja bio određen kao Baptistički propovednik, a da sam čvrsto izjavio da su Baptisti promašili kada su rekli da vi primate Svetoga Duha KADA poverujete, jer to nije tako. Jer vi Njega primate “OD ONDA kada ste poverovali.” Dela 19:2-6. “On im reče: jeste li primili Duha Svetoga od kada ste poverovali? Odgovoriše mu: nismo ni čuli da postoji Duh Sveti. Reče im još: u ime čega ste kršteni? A oni rekoše: u ime Jovanovog krštenja. Na to Pavle reče: Jovan je krstio pokajničkim krštenjem, govoreći narodu da poveruje u onoga koji za njim dolazi, to jest u Isusa. Kada to čuše, krstiše se u Ime Gospoda Isusa. I kada je Pavle položio ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, pa govorahu jezicima i prorokovahu.” Tu je to. Pavle je pitao, “Jeste li primili OD KADA, a NE KADA ste poverovali.” I tu je velika razlika, jer je to NAKON što mi poverujemo pa onda primamo. Efež. 1:13. je još jedna reč tačno ponovljena o onome što se zbilo u Efezu u Delima 19., “U njemu ste i vi, NAKON što ste čuli Reč Istine, Evanđelje svoga spasenja, u Koga ste takođe NAKON što ste poverovali (ne kada ste poverovali) zapečaćeni obećanim Svetim Duhom.” (Prevod King James).

A sada, ovde je moja poenta. Suviše mnogo od naših modernista, pa čak i (takozvanih) fundamentalista, koji veruju u spasenje u jednom specifičnom trenutku, koje je u mnogim slučajevima nazvano “donošenje odluke,” a to je bilo nazvano primanje Hrista ili biti nanovorođen. Primiti Hrista je primiti Njegovog Duha. Primiti Njegovog Duha je biti nanovorođen. Primiti Njegovog Duha je biti kršten Svetim Duhom. Amen. Ovaj narod veruje. I to je divno. Ali oni se tamo zaustave. Vi primate Svetoga Duha NAKON što vi verujete. To je uvek bilo na takav način i uvek će i biti. Prava reč upućena od Petra ljudima na Pedesetnici je bila kada je rekao, “Pokajte se i svako od vas neka se krsti, u Ime Isusa Hrista za oproštenje greha i primićete dar Svetoga Duha, jer je obećanje vama i vašoj deci i svima koji su na daleko, čak toliko koliko ih Gospod naš Bog pozove.”

Ove upute su došle kao direktan odgovor od Petra, a odnosile su se na ono što se ustvari dogodilo na Pedesetnicu. A ono što se dogodilo je to da je Bog prema Joilu izlivao obećanog Svetog Duha na svako telo. On nije bio dat, a niti izliven pre tog vremena. A ovo je bilo To. Ali TO je trebalo da dođe od tada i nadalje pokajanjem, krštenjem u Ime Gospoda Isusa Hrista, i Bog je onda bio pod obavezom da ispuni one koji su mu došli. Petar, ili ma koji od apostola nikada nisu rekli, “Vi morate biti nanovorođeni, a zatim ispunjeni Svetim Duhom.”

Da je ovo uzor iskustva, koji se odnosi na primanje Svetoga Duha, pažljivo zabeležite samo sledeće vreme kada je Duh pao na ljude. Dela 8:5-17., “Tako Filip dođe u glavni grad Samarije i propovedaše im Hrista. I narod je jednodušno pazio na Filipove reči slušajući i gledajući čudne znake koje je on činio. Jer iz mnogih, koji su imali nečiste duhove, ovi izlažahu sa velikom vikom; čak mnogi uzeti i hromi behu izlečeni. I nasta velika radost u onome gradu. U tom gradu se još od ranije nalazio jedan čovek po imenu Simon, koji je vračao i dovodio u čudo samarjanski narod govoreći za sebe da je on nešto veliko. Ovog slušahu svi, od malog do velikog, govoreći: ovaj čovek je sila Božja, za koju se kaže da je velika. A slušali su ga zato što ih je duže vremena zadivljivao sa vračanjem. Kada pak poverovaše Filipu, koji je propovedao Evenđelje o carstvu Božjem i o Imenu Isusa Hrista, krštavahu se ljudi i žene. Čak i sam Simon poverova i bi kršten, pa osta uz Filipa; gledajući čudne znake i velika čuda, koja su se događala – beše van sebe. Apostoli koji su bili u Jerusalimu, čuvši da je Samarija primila Reč Božju, poslaše im Petra i Jovana, koji siđoše i pomoliše se Bogu za njih – da prime Duha Svetog; (još, naime, ni na jednog od njih ne beše sišao, nego su bili samo kršteni u Ime Gospoda Isusa.) Tada staviše ruke ne njih, te primahu Duha Svetoga.” Prema stihu 12, ONI SU VEROVALI REČ. Oni su tada bili kršteni u Ime Gospoda Isusa. Ali prema stihu 16, i pored toga oni JOŠ NISU DO TADA PRIMILI SVETOGA DUHA. To je bilo tek NAKON što su verovali i bili ispravno kršteni da su oni primili Duha Svetoga. Ovo je tačno uzor onoga što je izložio Petar u Delima 2:38-39.

Jedan drugi deo Pisma baca čudesno svetlo na ovo što se nalazi u Gal. 3:13-14, “Hrist nas je iskupio od kletve zakona time što je On postao kletva za nas, jer je napisano: ‘Neka proklet svako ko visi na drvetu’, da Abrahamov blagoslov dođe na mnogobošce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obećanog Duha.” A sada nipošto se ne može reći da “Abrahamov blagoslov” jeste nanovorođenje, a da “obećanje Duha” je krštenje Svetim Duhom i da su to dva odvojena događaja. Jer u Pismu piše ovo, “Isus je umro na krstu, a posredstvom smrti i uskrsnuća, blagoslov Abrahamov je došao na Pagane, napuštajući Jevreje. Ovo se dogodilo sa svrhom da bi Duh mogao postati dostupan Paganima.”

Da bi razumeli šta sam upravo rekao, treba da rasvetlimo zašto studenti nikada nisu našli da Pavle kaže bilo u koje vreme, “Budite nanovorođeni, a ZATIM budite ispunjeni Duhom.” Oni su zaključili da je to tamo, i stavili su svoja vlastita tumačenja da načine kao da Pismo tako kaže, ALI PISMO NE KAŽE TAKO. Niti je Isus to ikada rekao. Pogledajte u Jovana 7:37-39., i čitajte to sa razumevanjem. “A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govoreći: ako je ko žedan, neka dode ka Meni i pije. Ko veruje u Mene – kao što reče Pismo – iz njegovog tela će poteći reke Žive Vode. (Ovo je pak rekao za DUHA, Koga su imali da prime oni što veruju u Njega; jer Sveti Duh još ne beše sišao pošto Isus još nije bio proslavljen)”. Dakle, ovde se kaže jasno i glasno, da vernik tako što će piti dolazeći Isusu po veri, bi imao žive vode koje bi se iz njega izlivale. To postavlja to iskustvo na dan Pentakosta. A sada, držeći ovu misao na umu mi čitamo u Jovanu 4:10. i 14., “Kad bi znala dar Božji, i Ko je taj koji ti govori: daj Mi da pijem, zamolila bi Ga i On bi ti dao vodu živu. A ko pije od vode koju ću mu Ja dati – neće ožedneti doveka, nego će voda koju ću mu Ja dati postati u njemu izvor vode koja uzvire u Život Večni.” Ta ista Živa Voda je spomenuta, ali ovoga puta ona nije nazvana reka; to je nazvano "Živi Izvor". To je mesto gde ljudi prave njihove greške. Zato što je ovde na ovom mestu to nazvano i izvor i reka, oni misle da je na jednom mestu to Večni Život dat Duhom, a tamo gde je to nazvano reka (sadrži veliku dinamiku) oni misle da to sada treba biti Duh, koji opskrbljuje silom. Ali nije to tako. To je jedno te isto. To je Duh koji daje život i silu, i to je došlo na Pedesetnicu.

Šta je to što je prouzrokovalo takav nesporazum? Odgovor je “ISKUSTVO.” Mi smo otišli za iskustvom umesto za Rečju. Udaljite se od iskustva kao vaše linije odmeravanja. Postoji samo jedna ispravna linija, samo jedan put, a to je REČ. A sada pažljivo pogledajte i razumite ovo. Petar je rekao, “Pokajte se i krstite se u Ime Isusa Hrista za oproštenje greha i primićete dar Duha Svetoga.” Pavle je rekao, “Jeste li primili Svetoga Duha OD KAKO ste poverovali?” Ovo je ceo naš problem upravo ovde. Ljudi se kaju za svoje grehe, oni se krštavaju u vodi, ALI ONI NE NASTAVLJAJU DA BI PRIMILI SVETOGA DUHA. VI VERUJETE U PRIMANJE DUHA. Verovanje u Isusa je korak u ispravnom pravcu ka Svetome Duhu. Ali ljudi se tamo zaustavljaju. Oni idu do vode i onda stanu. Oni veruju, i onda stanu. Biblija ne kaže da vi primate KADA poverujete. Nego, “Jeste li primili Svetoga Duha OD KAKO ste poverovali?” Tačan i bukvalan prevod je, “Jeste li, pošto ste prethodno verovali, primili Svetoga Duha?” Ljudi veruju, a onda stanu. Vi ne primate Svetoga Duha kada verujete u Njega, budući pokajani. Vi idete dalje da primite Svetoga Duha. Da li to vidite? To je ono što je pogrešno kod naših fundamentalista. Oni nemaju sile jer su stali pre Pentekosta. Oni su kao deca Izraelova, koja su izašla iz Egipta i stala ispred Obećane Zemlje. Dakle, ta deca Izraelova su napustila Egipat i to njih oko dva miliona stasalih. Oni su svi putovali zajedno, i videli svi ista čudesa Božja, svi su jeli istu manu i svi su pili istu vodu iz Udarene Stene, i svi su sledili isti Oblak danju i Vatreni Stub noću, ali su SAMO DVOJICA dosegli Obećanu Zemlju. SAMO DVOJICA SU BILI ISTINSKI ILI PRAVI VERNICI. To je ispravno zato što Reč kaže da su ostali umrli zbog nevere; i zbog nevere oni nisu mogli ući unutra. (Jev. 3:19.) Onda pošto je to tako, i samo DVOJICA SU UŠLA, dakle ostali nisu bili istinski vernici. A šta je načinilo razliku? Dvojica su ostala sa Rečju. Dok su srca deset špijuna izneverila u Kadeš Barneu; Jošua i Kaleb se nisu pokolebali jer su verovali Reči rekavši, “Mi smo više nego sposobni da uzmemo zemlju.” Oni su znali da to mogu zato što je Bog tako rekao, “Dao sam vam zemlju.” Pošto su svi ovi Izrelci videli silu i dobrobit Božjeg oslobođenja, oni ipak nisu ušli u odmor, koji je tip Svetoga Duha. Tako vi upravo sada možete videti da će samo nekolicina verovati uvek celim putem da prime Duha Božjeg.